Vakcinacija je jedna od najvažnijih mera zaštite pasa od zaraznih bolesti. Štenci stiču pasivni imunitet vrlo malim delom prenosom majčinih antitela putem placente i velikim delom ingresijom kolostralnih antitela prilikom sisanja majčinog mleka u prvim danima života.
Budući da kod štenaca majčina antitela mogu da blokiraju imunološki odgovor na vakcinu, ne preporučuje se započinjanje sa vakcinacijom pre 8. nedelje starosti.
U 8. nedelji štene počinje da gubi pasivni imunitet koji je steklo od majke. Najpre počinje da gubi antitela protiv parvovirusa, te u pojedinim rizičnim slučajevima možemo vakcinisati štene već u 6. nedelji starosti, ali isključivo monovalentnom vakcinom (samo za parvovirozu).
Najbolje je početi sa vakcinacijom u 8. nedelji starosti. Međutim, nećemo pogrešiti i ako to učinimo jednu nedelju ranije (u 7. nedelji) ili do dve nedelje kasnije – sa 10 nedelja starosti. Tada pas prima petovalentnu vakcinu, koja obezbeđuje zaštitu naših ljubimaca od parvoviroze (mačije kuge), štenećaka, zarazne žutice, leptosiroze i influence pasa. Imunitet nastupa za 7 do 14 dana nakon što je data vakcina, zbog čega u ovom periodu treba paziti na štene i ne dopuštati mu kontakt sa drugim psima. Potrebno je ponoviti vakcinisanje još dva puta u razmacima od 2 do 3 nedelje kako bi se kod šteneta stvorio aktivni imunitet.
Vlasnici često greše kada misle da veterinari preteruju kada preporučuju trostruko vakcinisanje u tom periodu, jer su tada štenci naročito osetljivi. Naime, prisustvo majčinih antitela sprečava puno dejstvo vakcine, a u isto vreme ih je premalo da bi štene zaštitila od bolesti.
Odrasle pse je potrebno vakcinisati jednom godišnje jer virusne zarazne bolesti mogu imati fatalan ishod u bilo kom životnom dobu psa.
Uprkos tome što vlasnici često vakcinišu štene istog dana kada ga uzmu iz legla, to se nikako ne preporučuje, budući da je štenetu potrebno bar dva dana da se navikne na novi dom i da stekne poverenje u novog vlasnika, pa mu vakcinacija u tom periodu samo pojačava stres. Osim toga, ukoliko sačekate nekoliko dana sa vakcinacijom, moći ćete da pružite veterinaru dragocene podatke da li vaš pas normalno jede, pije, vrši nuždu, da li pati od proliva ili zatvora, da li povraća, kašlje, kija, itd. Ukoliko je bilo koji od ovih problema prisutan, pas se ne vakciniše dok se stanje ne popravi, jer se vakcinacija sme obaviti samo kod potpuno zdravih životinja.
Nakon vakcinacije moguća je pojava slabijih reakcija organizma poput malo povišene temperature, bola oko mesta uboda, gubitka apetita i umora. Svi ovi simptomi nestaju u roku od 24 sata. Ukoliko se razviju neki drugi simptomi, odmah kontaktirajte veterinara.
Nakon vakcinisanja protiv ovih zaraznih bolesti, psa takođe treba vakcinisati i protiv besnila- virusne zarazne bolesti kod toplokrvnih životinja i ljudi. Vakcinacija pasa protiv besnila, koja se mora obavljati jednom godišnje, obavezna je po zakonu. U te svrhe koristi se mrtva vakcina koja obezbeđuje solidan imunitet bez ikakvih sporednih efekata. Prva vakcina protiv besnila može se dati sa 3 meseca starosti, ali program vakcinacije propisuje ovu vakcinu za četvrti mesec.
Verovanja da će pas posle ove vakcine ostati mali i da neće dostići svoj pun potencijal su apsolutno netačna.
Ukoliko vakcinišete svog ljubimca protiv besnila, poštedećete sebe i svog psa ozbiljnih komplikacija koje donosi izbegavanje ove vakcine.
Cena vakcinacije
Trenutna cena za vakcinacije pasa protiv zaraznih bolesti ili besnila se uglavnom kreće oko 1.000 – 1.500 dinara. Pre nego što se odlučite za ustanovu u kojoj želite vakcinisati svog psa, pored cene raspitajte se i o iskustvima drugih koji su vakcinisali svog psa tu.
Čitaj Dalje:
Ovo su najbolji psi za decu!
Tibetski (tibetanski) mastif – slatki džin koji podseća na medu
Bordoška doga – Poreklo, Osobine, Cena, Zdravlje, Temperament, Karakteristike
Engleski koker španijel – Poreklo, karakter, nega, cena
Velški korgi pas – Poreklo, Osobine, Karakter, Zdravlje, Nega, Cena
Tulearski Pas – Poreklo, Karakter, Zdravlje, Dresura, Cena