Upala spoljašnjeg ušnog kanala (Otitis externa) je akutno ili hronično zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala, koje se javlja kod 5-20% populacije pasa.
Koji su simptomi upale uha?
U slučaju upale uha, pas obično trese glavu ili je drži nagnutu na jednu stranu i češe spoljašnji deo ušne školjke. Čak i blagi dodir ušne školjke može biti jako bolan. Pas ponekad ima i povišenu temperaturu i odbija hranu. U uhu se stvara eskudat (tečnost koju organizam izlučuje na mesto upale, koja je najčešće boje čokolade i neprijatnog mirisa), a sluzokoža uha je crvena i zadebljala.
Koje su predispozicije za pojavu upale uha?
Odlike poput oborenih i dugih ušiju, odlakanosti i vlažnosti ušnog kanala (kao što je slučaj kod pudli, bišona i nekih drugih rasa kod kojih iz ušnog kanala rastu dlake), čestog kvašenja, pojačane produkcije cerumena (smolaste materije koju izlučuju znojne žlezde uha) i sklonosti alergijama povećavaju rizik od pojave upale uha kod pasa.
Koji su uzročnici upale uha kod pasa?
Najčešći uzroci upale uha kod pasa su paraziti (kao što su na primer šugarci i demodeks), zatim, alergijske bolesti poput atopije, osetljivosti na hranu i kontaktnog dermatitisa, autoimune bolesti, tumori, hipotireoza, prisustvo stranih tela (na primer popino prase) i razne bakterijske i gljivične infekcije.
Na koji način se postavlja dijagnoza?
Dijagnoza se postavlja na osnovu istorije bolesti, pregleda uha otoskopom, kao i specijalnim cistološkim pregledom ušnog sekreta i izolacijom uzročnika na hranljivim podlogama.
Kako se sprovodi lečenje upale uha kod pasa?
Što se tiče lečenja upale uha kod pasa, pre svega, treba otkriti glavni uzrok i sekundarne uzročnike, jer od toga zavisi dužina trajanja i efikasnost terapije. Neadekvatno lečenje izaziva poprimanje hroničnog karaktera bolesti, koju je onda gotovo nemoguće izlečiti u potpunosti.
Zatim treba uzeti briseve i potom dobro očistiti uho troprocentnim hidrogenom ili sredstvima za čišćenje ušiju.
U slučaju alergijskih otita, najvažnije je utvrditi uzrok alergije pomoću analize krvi ili proba na koži, a kod alergija na hranu uvodi se hipoalergijska hrana.
Ako se na citološkom pregledu nađu šugarci, daju se kapi na bazi insekticida.
Ako se pregledom ustanovi prisustvo stranog tela, životinja se uvodi u anesteziju, a zatim se uklanja strani objekat uz pomoć specijalnog medicinskog aparata (aligatora).
Bakterijske infekcije se uklanjaju kapima ili sistemskim antibioticima, dok se gljivične infekcije eliminišu pomoću kapi sa antimikotikom. Budući da često postoje udružene infekcije, koriste se kapi koje imaju antibiotik i antimikotik, kao i sredstvo protiv alergija, na primer Otomax.
U slučaju da postoje tumori ili upala uha poprimi hroničan karakter, neophodna je operacija.
Terapija traje 2-4 nedelje ili duže ako je hronična bolest u pitanju. Jedino se u slučaju stranog tela terapija kapima sprovodi par dana nakon vađenja stranog tela, kada simptomi obično nestanu.
Što se tiče prevencije upale uha, tu se pre svega misli na ishranu prilagođenu alergijskim problemima, zatim na zaštitu od parazita, izbegavanje kvašenja ušne školjke, održavanje higijene i na uklanjanje dlaka koje rastu iz ušne školjke.
Sve informacije u ovom tekstu date su radi boljeg razumevanja ove bolesti. Dijagnostiku i prepisivanje terapije obavezno prepustite veterinaru, nemojte nikada lečiti psa sami!