Birmanska mačka, čiji je drugi naziv sveta birmanska mačka, spada u veoma cenjene rase jer je krasi neobična lepota. Zbog toga je danas rado viđen i često veoma uspešan učesnik raznih izložbi.
Poreklo Svete Birmanske mačke
O poreklu birmanske mačke postoje brojne legende i predanja. Najčešće kruži neobična legenda, prema kojoj su pre mnogo godina u Burmi, u hramu Kittah posvećenom boginji reinkarnacije Tsum-Kyan-Kse, živeli budistički monasi zajedno sa svojim mačkama bele dlake i žutih očiju. Ove mačke su bile jako cenjene jer je postojalo verovanje da u njima žive duše preminulih monaha.
Stari monah Mun-ha se svako veče u pratnji svog vernog mačka Sinh molio boginji. Jednog dana razbojnici su napali hram i teško ranili monaha koji je ležao na samrti. Mačak Sinh je sedam dana neprestano ležao na njegovom telu i sve vreme gledao u zlatnu statuu boginje Tsum-Kyan-Kse i njene oči od safira.
Sedmog dana njegova bela dlaka dobila je zlatnu senku, njegove oči su postale intenzivno plave kao safir, a lice, noge i rep postali su tamni poput boje zemlje. Jedino su mu vrhovi šapa ostali beli, što je simbolizovalo monahovu čistu dušu. Sledećeg dana sve bele mačke osvanule su sa ovim novim karakteristikama. Mačak Sinh je prestao da uzima hranu i posle sedam dana je preminuo i odneo dušu starog monaha u raj.
slika: odrasla Birmanska mačka
Budući da je ova rasa uživala status “svete mačke” do početka 20. veka, niko je nikada nije video izvan hrama. Nije poznato kako su ove mačke stigle iz Burme u Evropu.
O njenom putu na evropski kontinent takođe postoje brojne priče. Prema jednoj, burmanski kralj je iz zahvalnosti poklonio jedan par ove rase u Francusku i tako je stvoren temelj odgajanja svete birme. Postoji i verzija da su dve mačke ove rase prokrijumčarene i brodovima dovedene u Francusku.
Međutim, ova legenda, za koju postoji verovanje da ju je napisao jedan od odgajivača ove rase u Francuskoj, iako daje mističnu notu ovoj mački, daleko je od prave istine o poreklu i razvoju svete birme.
U brojnim izvorima se navodi da je ova rasa nastala u Francuskoj početkom 20. veka ukrštanjem sijamske i persijske mačke ili turske angora mačke. Birmanska mačka prvi put je prikazana 1920. godine, a deset godina kasnije mužjak ove mačke je bio zvezda na izložbi u Parizu. Ova rasa je 1950. godine nazvana Sveta birma, a službeno je priznata 1965. godine.
Izgled Birmanske mačke
Birmanska mačka je srednje veličine i robusne građe.
- Telo je izduženo i mišićavo, a noge kratke i snažne. Šape su zaobljene.
- Glava ima snažnu strukturu kostiju, čelo je zaobljeno, obrazi su puni i takođe zaobljeni, nos je srednje dug i iz profila izgleda lagano ulubljen, a brada je snažna.
- Uši nisu mnogo velike, blago su zaobljene na vrhu, prilično su razmaknute i nisu postavljene potpuno uspravno.
- Oči imaju blago ovalan oblik, postavljene su široko, a boja im je uvek intenzivno plava, poput safira.
- Rep je srednje dužine i tanak je u korenu, a pri vrhu je gusto odlakan paperjastom dlakom.
- Krzno je srednje dugo, bogato, sjajno i svilenkaste je strukture. Kraće je na licu i na nogama, a na leđima, bokovima, stomaku i repu je poludugo.
- Gusta svilenkasta dlaka na vratu čini bogatu “grivu”. Boja krzna je veoma karakteristična i dosta se razlikuje od ostalih rasa poludugodlakih mačaka.
Krzno je svetle boje sa tamnim obeležjima na njušci, ušima, nogama i repu. Posebna oznaka ove rase su bele šape, čiji je naziv rukavice ili čarape. Uvek su potpuno bele boje, a završavaju se u korenu prstiju, odnosno na članku.
Bela boja čarapa mora biti oštro ograničena od boje dlake na nogama. Na prednjim nogama čarape su kraće. Poželjno je da se na stopalima zadnjih šapa belina završava u klinastom obliku.
Izvorne boje oznaka su golubije plava i tamnobraon, odnosno crna, a oznake na licu mogu biti boje čokolade, ljubičaste, crvene i krem a zastupljeni su i tigrasti uzorci, kao i uzorci boje kornjačevine.
Oznake, koje se nalaze na licu, ušima, nogama i repu, moraju biti jednolično obojene i takođe moraju da čine izraziti kontrast sa bojom tela. Boja krzna na telu može biti od tamnobele boje do svetlosmeđih nijansi, a dlaka na leđima kod svih nijansi je zlatnosmeđe boje.
Temperament Birmanske mačke
Sveta birmanska mačka je veoma druželjubiva, umiljata i ima vrlo blagu narav. Dosta je privržena i oseća se veoma prijatno u društvu porodice. Dobro se slaže sa drugim mačkama i sa psima i nije sklona konfliktima.
S obzirom na to da ova rasa nikako ne voli da bude sama, bilo kakvo društvo je uvek dobrodošlo. Zbog toga odgajivači preporučuju držanje birmanskih mačaka u paru, a takođe je prihvatljivo i da druga mačka pripada nekoj drugoj rasi ili da bude domaća. Vesela je i lako se prilagođava na život u stanu. Uvek je u potrazi za zabavom.
Uživa da se igra i veoma brzo uči razne trikove. Sve vidove zabave će gotovo uvek potražiti na zemlji, dok će akrobacije i skokove na viša mesta radije prepustiti drugima. Ne zahteva da uvek bude u centru pažnje, ali neće oklevati da stavi do znanja kada je raspoložena za maženje.
Nega i zdravlje Birmanske mačke
Iako birmanska mačka pripada poludugodlakoj rasi, njeno krzno ne zahteva naročitu negu, s obzirom na to da se ne mrsi lako. Dovoljno je počešljati je jednom dnevno za održavanje krzna u dobrom stanju.
Kod ove rase nisu zabeleženi ozbiljniji zdravstveni problemi. Međutim, budući da imaju sklonost ka gojenju, potrebno je obratiti pažnju na ishranu. U ishrani su dosta probirljive. Prosečan životni vek mačke svete birme je oko 15 godina.
Prodaja i cena
Ukoliko neko gaji i prodaje ovu rasu, neka nas kontaktira sa ponudom kako bi je mogli ovde objaviti da potencijalni kupci mogu videti.
Korisne poveznice: Burmanska mačka vikipedija
