Samojed pas – Poreklo, Osobine, Karakteristike, Temperament

Samojed ili kako se latinski naziva “Canis lupus familiaris”, je rasa psa poreklom iz Rusije. Ova rasa, stara je toliko da njena prošlost doseže čak do perioda u kojem je njen poslednji i samim tim direktni predak bio vuk. Zbog takve osobine, samojed se smatra jednom od tri pra rase pasa, odnosno jednom od tri rase koje su se prve direktno izdvojile od vukova i počele da žive sa ljudima.

Zanimljiva prošlost samojeda

Preostale dve rase pasa koje imaju sličnu prošlost i koje se takođe karakterišu kao pra rase su sibirski haski i aljaski malamut.
Ukoliko želite da saznate još veoma zanimljivih, konkretnih i korisnih informacija o samojedu, molimo vas da tekst koji je pred vama pročitate do samog kraja. Obećavamo vam da se nećete pokajati.

Osobine i karakteristike samojeda

Pre nego što počnemo da vas upoznajemo sa jednom po jednom osobinom i karakteristikom samojeda, podelićemo sa vama i priču o tome kako je ova rasa pasa dobila ime.

Naime, u davna vremena severne predele Sibira, naseljavala su nomadska plemena, koja su se nazivala “Samojed”. Pripadnici plemena “Samojedi”, bavili su se stočarstvom i uglavnom su uzgajali krda sobova (sobovi su životinje koje pripadaju porodici jelena i po fizičkim karakteristikama najviše su slični irvasima).

Iz tog razloga, pripadnicima ovog nomadskog naroda, bili su potrebni psi, kako bi lakše održali kontrolu nad kretanjem krda i kako bi sačuvali krda sobova. Iz tog razloga, “Samojedi” su pripitomili pse, čije smo poreklo već u uvodnom delu teksta opisali i dali su im ime po sebi.

Legende i priče iz naroda

Prema legendama koje datiraju iz vremena postojanja ovih plemena, “Samojedi” su toliko cenili svoje pse, da su im dopuštali da čak i spavaju u istim šatorima i da jedu istu hranu koju su i oni jeli. Iz takve bliskosti ove rase pasa sa ljudima, razvile su se karakterne crte današnjih samojeda.

Konkretno, ova rasa je postala privržena čoveku i posebno je prijateljski nastrojena.

Sa severnih predela Sibira, ova rasa je najpre preneta i na ostale predele Sibira.

Prema rezultatima istraživanja, prvi zapisi o ovoj rasi pasa, datiraju iz perioda od pre oko 4 veka, odnosno iz 1696. godine. Međutim, tek oko dva veka kasnije, odnosno oko 1880. godine, pojavili su se i prvi zvanični spisi u kojima se između ostalog opisuje i ova rasa pasa.

Ovi spisi, pojavili su se na engleskom dvoru i nosili su naziv “Južnije od Sibira”. Tako je englesko plemstvo tog doba, saznalo za postojanje samojeda i samo nekoliko godina kasnije, princ od Velsa, je od svoje sestre Aleksandre koja se udala za ruskog cara Nikolasa II, dobio na poklon nekoliko pasa ove rase. Za taj događaj, vezuje se ulazak ove rase pasa na područje Evrope.

Početak velike popularnosti u Ujedinjenom Kraljevstvu

Kada se na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva proširila informacija da princ ima primerke ove rase, usledio je uvoz još nekoliko primeraka samojeda.

Ono što je pritom važno napomenuti, jeste da samojedi prvobitno nisu bili čisto i potpuno beli kao što je to slučaj danas.

Prvi potpuno beli primerak samojeda, uvežen je sa područja zapadnog Sibira i to 1894. godine. Ovog psa, uvezao je kapetan Labourn Popham i upravo njegovom zaslugom, nastale su i sve do danas sačuvane su fotografije tog psa.

Nomadski život u Sibiru

Do perioda o kojem smo u predhodnom delu teksta upravo govorili, na području postojbine samojeda, odnosno na području Sibira, sve se i dalje odvijalo uobičajenim tokom. Naime, pripadnici nomadskih plemena po kojima su ovi psi dobili naziv i dalje pripitomljavali ove pse i brinuli o njima na sebi svojstven način, uticajući tako na formiranje karakteristika i karakternih osobina ove rase.

Međutim, kako je u prvoj četvrtini 20. veka nastupila revolucija u Rusiji, to je uticalo na značajne promene u sudbini ovih pasa, kao i u sudbini istoimenih plemena.

Konkretno, nomadska plemena “Samojedi”, bila su prinuđena da prekinu svoj nomadski način života i da počnu da žive u zajednicama koje su oblikovane civilizacijskim normama.

Samim tim, nomadi su prestali da postoje u onoj formi koja im je do tada bila svojstvena i izgubili su mogućnost daljeg suživota sa svojim psima. Neki od njih, predali su pse istraživačima polarnih predela, koji su odvodeći pse sa sobom postali zaslužni za dalje širenje ove rase po svetu.

Početci prenošenja samojeda u ostale delove sveta

S obzirom da su istraživači bili poreklom iz različitih država, oni su često nakon završetka ekspedicija u kojima su učestvovali, pse prenosili u te države. Tako su samojedi dospeli u Norvešku, u Australiju, na Novi Zeland, gde su se dalje razmnožavali i odakle su nastavili da se prenose i u druge države.

Danas, gotovo da ne postoji država u kojoj ne postoje samojedi.

Narav i temperament samojeda

Pored prijateljske naravi i privrženosti čoveku, u karakteru samojeda vremenom su se razvile i primećene su i brojne druge osobine kao što su: visoko izražena inteligencija, energičnost, razigranost, naglašena samouverenost, prijateljska nastrojenost prema drugim rasama pasa i prema životinjama uopšte.

Osobine i karakter samojeda

Osobine koje se nisu značajno razvile kod samojeda i koje nisu primećene kod ove rase su instinkt za lovom i agresivnost. Ipak, ukoliko se oseti ugroženim ili ukoliko na osnovu dobro razvijenog instinkta i moći opažanja samojed primeti da je čovek u njegovoj blizini ugrožen, on je sklon ispoljavanju zaštitničkih osobina i borbenosti. Te osobine, posebno su mu izražene onda kada je u kontaktu sa decom i kada želi da ih zaštiti. Zbog toga, samojed je često omiljen porodicama sa decom.

Fizionomija samojeda

• Glava samojeda je špicastog oblika i nalik vučijoj glavi.
• Njuška je obično crne boje, ali u pojedinim periodima u godini može dobiti svetlu, takozvanu snežnu nijansu.
• Oči samojeda su duboko usađene u očne šupljine, bademastog oblika i zakošene, najčešće tamno braon boje, ali postoje i jedinke sa plavim očima ili drugim bojama očiju.
• Očni kapci su uglavnom crni.
• Pogled samojeda je inteligentan i dobronameran, čak često opisan i kao “nasmejan”.

• Usne samojeda su čvrste, pune i crne sa uglovima koji su blago zakrivljeni i takođe odaju utisak “nasmejanog” izraza lica.
• Uši samojeda su uglavnom male, zaobljene na vrhu, debele i podignute. Razdvojene su široko, visoko su postavljene na glavi i izraženo su pokretne.
• Vrat samojeda je snažan, uvek podignut uspravno i srednje dugačak.
• Telo je uglavnom neznatno duže nego što je visoko i prekriveno je bujnom, debelom i gustom dlakom koja je izražena dvostrukim redovima.

Samojed ima kratku i mekanu unutrašnju dlaku i dugu i čvrstu spoljašnju dlaku. Dlaka je na regiji glave i na regijama nogu kraća i mekana u odnosu na dlaku na ostalim regijama tela.

• Boja dlake je uglavnom čisto bela, ali postoje i jedinke ove rase kod kojih je dlaka kremasta ili čak siva.
• Rep je visoko postavljen i prekriven gustom i dugačkom dlakom, nalik onoj koja prekriva rep vuka.

Generalno, celokupan fizički izgled samojeda, jako je srodan fizičkom izgledu vuka.

Kretanje samojeda je spretno i sigurno, zahvaljujući snažnim i mišićavim prednjim i zadnjim nogama i snažnom i mišićavom telu.

Koja je cena za cistokrvno štene samojeda?

Čistokrvno štene samojeda možete kupiti za od 150 evra pa sve do 500 evra na prostorima Balkana. Cene su u inostranstvu veće srazmerno njihovom standardu.

Za kraj

Nadamo se da ste danas dosta toga naučili o samojedima. Zaista su jedna divna pasmina koja će svakoj porodici uneti sreću i radost.

Video: Sve o samojedima i šta bi budući vlasnici trebali da znaju o njima

Korisne poveznice: Američki Kennel Klub o Sameojdima