Persijska mačka – dugodlaka umiljata lepotica

By | October 3, 2015

Persijska mačka (Persian, Himalayan) je jedan od omiljenih i veoma cenjenih kućnih ljubimaca koji se već više od 100 godina pojavljuje na izložbama. To je najpopularnija čistokrvna mačka na svetu. Svojim glamuroznim izgledom i mirnom naravi, persijska mačka već vekovima očarava ljubitelje mačaka širom sveta.

Persijske mačke nazivaju se još i persijaneri, a nešto više o njihovom poreklu, fizičkim karakteristikama, temperamentu i načinu održavanja sledi u nastavku teksta.

Poreklo

O persijskoj mački postoje brojne teorije i legende, ali tačno poreklo još uvek nije poznato. Prema legendi, persijska mačka potiče iz Male Azije. Naime, veruje se da je jedan čarobnjak stvorio ovu mačku od plamička vatre, bleska dve udaljene zvezde i pramena sivog dima.

Persijska macka - dugodlaka umiljata lepotica

Postoji i teorija da su se prve dugodlake mačke pojavile još u 16. veku u Italiji, a da su bile poreklom iz Angore, odnosno današnje Ankare u Turskoj. Međutim, one su ubrzo nestale u Italiji, sve dok italijanski istraživač Pjetro dela Valje (Pietro della Valle) nije sa svojih putovanja na Bliskom istoku doneo današnje dugodlake mačke. One su ubrzo prenete u Francusku i Englesku, gde su bivale ukrštene sa turskim angorskim mačkama, pa su poprimile izgled današnjih persijskih mačaka.

Godine 1871. persijska mačka je prvi put prikazana na izložbi, a 1876. godine persijske mačke su nazivane azijatske mačke ili dugodlake mačke. Radi izložbi one su podeljene na više kategorija, a to su: jednobojne, prugaste/dimaste, osenčene, delimično obojene itd. U Evropi su prve persijske mačke bile bele sa izrazito plavim očima i imale su problema sa gluvoćom. Početkom 20. veka crna persijska mačka je bila navedena kao broj jedan u Britaniji, iako je u to vreme bilo malo pripadnika ove grupe. Tek posle Drugog svetskog rata povećao se broj crnih persijskih/dugodlakih mačaka.

Ipak, danas su najpopularnije plave persijske mačke koje imaju izložbe koje su posvećene isključivo njima. Ovaj trend plavih mačaka je postao popularan naročito zahvaljujući engleskoj kraljici Viktoriji, koja je imala dve plave persijske mačke. Britanski savet ljubitelja mačaka je početkom 20. veka odredio da se persijska, angora i ruska dugodlaka mačka smatraju dugodlakim mačkama, a to pravilo i danas postoji. Iako je rasa persijskih mačaka poznata već više od 200 godina, službena zemlja porekla danas je Velika Britanija, gde je ova rasa priznata krajem 19. veka. Ubrzo su persijske mačke uvezene i u Ameriku gde su postale omiljena rasa i najpopularniji kućni ljubimci.

Fizičke karakteristike

Persijska, egzotična kratkodlaka, činčila i himalajska mačka imaju istu građu, ali se razlikuju u boji i dužini dlake. Dakle, persijska mačka kakva nam je danas poznata nastala je u Velikoj Britaniji u 19. veku. Persijska mačka ima krupno i zbijeno telo i kratke noge. Glava persijskih mačaka je zaobljena i široka, a obrazi puni. Oči su im velike, okrugle i razmaknute, a njihova boja se obično podudara sa bojom krzna. Uši persijskih mačaka su male i zaobljene, sa naglašenim čuperkom dlake na vrhovima ušiju. Postoji razlika kod evropskih uzgajivača, koji preferiraju umereni nos i kompaktna lica, i američkih uzgajivača, koji preferiraju spoljšteniji oblik lica. Nekada ovaj trend dostiže i vrhunac, pa tako postoje persijske mačke koje imaju preterano uske nozdrve i sužene suzne kanale, pa često pate zbog takvog izgleda.

Persijske mačke imaju dugo, bujno, svilenkasto krzno. Njihova dlaka raskošno štrči nad telom i stvara grivu iznad vrata i između prednjih nogu. Duga sjajna dlaka pokriva celo telo i može biti dužine i do 15 cm. Naučnici veruju da je dugo krzno nastalo usled recesivnih gena, u hladnim planinskim predelima današnjeg Irana, odnosno nekadašnje Persije. Krajem 19. veka uspostavljeni su standardi za sve vrste mačaka, što se boje tiče. One mogu biti bele, plave, crne, crvene, sive, smeđe, srebrne i prugasto-bele boje. U današnje vreme jednobojne persijske mačke su najčešće bele, crne, plave, ljubičaste, čokoladne, crvene ili krem boje. Pored toga, javljaju se i razne varijante, kao što su dvobojne mačke, osenčene, zadimljene, zlatne ili srebrne. Persijske mačke mogu biti i tigraste, tačkaste i mramoraste. Bele mačke su u većini slučajeva gluve zbog gena koji je povezan sa belom bojom, a gotovo uvek imaju izrazito plave oči. Beli persijski mačići uglavnom imaju čuperke obojene dlake na glavama, što ukazuje na to kako bi ovi mačići izgledali kad ne bi imali recesivni gen za boju. Danas se često bele persijske mačke ukrštaju sa obojenima, da ne bi došlo do gluvoće, a ako se rode gluvi mačići, oni se sterilišu. Rep persijskih mačaka je dlakav i ravan.

Temperament

Persijske mačke su veoma tolerantne prema svom vlasniku, prema drugim vrstama mačaka, ali i prema ostalim životinjama. Za razliku od većine ostalih rasa, persijske mačke nisu sportski tipovi, odnosno one najviše vole da se maze i da se igraju na svojoj teritoriji. Veoma su mirne, umiljate i jako su privržene svom vlasniku. Ukoliko smatraju da ne dobijaju dovoljno pažnje mogu postati previše umiljate i zahtevati da im se vlasnik posveti. Persijske mačke su jedne od najmirnijih i najmanje aktivnih mačaka i zato su idealne za držanje u stanju. Međutim, to ne znači da ne vole da se igraju van kuće. One se veoma lako prilagode novoj sredini, odnosno ne vezuju se za kuću, nego za ljude. Zato ih bez problema možete nositi i sa sobom na putovanja. Uprkos miroljubivom karakteru, persijske mačke, kao i sve druge vrste mačaka, imaju razvijen lovački instinkt koji vrlo rado pokazuju. Persijske mačke dosta svog vremena provode i u doterivanju dlake i u spavanju.

Persijska macka - dugodlaka umiljata lepotica 2

Održavanje i nega

Persijska mačka je idealan izbor za vas ukoliko tražite mirnu kućnu mačku koja neće ostavljati puno dlaka za sobom. Međutim, ovu mačku nije baš lako održavati. Zbog svog prekrasnog dugog svilenkastog krzna, persijske mačke zahtevaju svakodnevnu negu i održavanje. Persijske mačke u tome naprosto uživaju i na taj način se učvršćuje veza između mačke i njenog vlasnika. Ako se persijska mačka ne neguje dovoljno, mogu se zapetljati dlake i može doći do problema na koži. Redovno četkanje će sprečiti da mačka proguta svoje dlake i da se na taj način stvore kuglice od krzna koje mogu da blokiraju creva.

Takođe, preporučuje se da se mačka okupa jednom u 3 meseca da se dlaka ne bi umrsila. Ako se ipak desi da se duge dlake previše zamrse i da ne mogu da se raščešljaju, onda vlasnici šišaju mačke na takozvane lavlje fizure (Lion cut). Persijske mačke su pogodne za držanje u stanu jer se ne linjaju puno. Naravno, linjanje je pojačano u proleće kada menjaju dlaku, ali uz redovno kupanje i češljanje to ne predstavlja nikakav problem. Ove mačke su navikle na dobar uzgoj i razvile su određene fiziološke osobine, tako da one sada ne bi ni bile u stanju same da prežive u prirodi. Što se ishrane tiče, persijske mačke jedu hranu čiji oblik odgovara njihovoj vilici i sastojke koji doprinose zdravlju njihove dlake.

Takođe, važno je da znate da persijske mačke imaju suzne oči, pa je potrebno svaki dan im vlažnom maramicom brisati nabore ispod očiju, da ne bi bilo tragova na licu. Zatim, pošto vreme uglavnom provode u zatvorenom prostoru, treba im povremeno iseći i nokte, mada one nisu sklone grebanju. Ako žive u mirnom i zdravom okruženju, persijske mačke mogu da požive čak od 15 do 20 godina. Od zdravstvenih problema ove mačke su sklone policističnom oboljenju bubrega, a mogu se javljati i povremeni problemi sa disanjem i sa očima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *