Norveška šumska mačka (eng. Norwegian Forest cat) je jedna od najvećih rasa u mačjem svetu koja vodi poreklo sa severa Evrope.
Spada u dugodlaku rasu mačaka. Čarobno stvorenje iz mitova i verni pratilac vikinga, ova skandinavska rasa pominje se u mnogim bajkama i mitovima, a takođe postoji verovanje da je bila redovan putnik na vikinškim brodovima.
U današnje vreme ova stara i retka rasa je nacionalna mačka Norveške.
Poreklo Norveške šumske mačke
Poznato je da su domaće mačke prvi put stigle u Skandinaviju negde oko 1000. godine prilikom trgovanja Vikinga sa Vizantijskim carstvom na istoku, čiji je glavni grad bio Konstantinopolis, današnji Istanbul. Takođe postoje dokazi da su Vikinzi i Vizantinci trgovali mačkama jer mačji svet u Norveškoj ima iste boje dlake kao u Turskoj, što je retka pojava u Evropi.
Dugodlake mačke su prilično česta pojava u Skandinaviji. Norveška ima svoju “wegie” mačku, a Danska i Švedska imaju sopstvene verzije dugodlake mačke, koje se nazivaju “racekatte” i “rugkatt”.
Norveška šumska mačka, koju u Norveškoj zovu Norsk Skogkatt je veoma stara rasa mačke, o čijem poreklu postoje brojne teorije i pretpostavke. To je izvono skandinavska pasmina, koja se razvila u hladnoj, severnoj klimi Norveške.
Prema jednoj teoriji, ova rasa potiče od kratkodlakih mačaka koje su iz Engleske u Norvešku stigle vikinškim brodovima u 9. veku. U nekim izvorima se navodi da su Vikinzi tokom svojih putovanja i ratnih pohoda često držali ove mačke na brodovima kako bi rešili problem najezde glodara, koji su se neželjeno ukrcavali na brod zajedno sa hranom. Kasnije je zahvaljujući svojim izuzetnim lovačkim sposobnostima na mnogim seoskim imanjima ova mačka bila prva linija odbrane od štetočina.
Druga verzija porekla
Postoji još jedna teorija, prema kojoj je poreklo ove mačke izvorno norveško i daleki predak joj je ris, a u prilog ovoj tvrdnji navode se sličnosti u fizičkim karakteristikama sa norveškim risom, kao i način lovljenja ribe, koji je identičan kod ove dve vrste. Međutim, pored brojnih pretpostavki, ono što se danas sa sigurnošću može potvrditi je činjenica da se radi o prirodnoj rasi mačke, koja nije postala kao rezultat planskog uzgoja, već viševekovne evolucije i prirodne selekcije.
U norveškim bajkama, koje su prikupljene i zapisane u 19. veku, pominje se “vilinska mačka” sa dugim i čupavim repom. Grupa uzgajivača je tridesetih godina prošlog veka od mačaka koje su živele napolju i služile za lov na štetočine počela da razvija pasminu sa pedigreom.
Tako je norveška šumska mačka predstavljena tek 1938. godine na izložbi u Oslu, iako je postojala vekovima unazad. Tokom Drugog svetskog rata pretila je opasnost priznavanju i opstanku ove rase. Plansko gajenje norveške šumske mačke počelo je tek 1970. godine, a rasa je zvanično priznata osamdesetih godina prošlog veka. Norveški kralj Olaf V proglasio je ovu pasminu službenom mačkom Norveške 1991. godine.
Izgled Norveške šumske mačke
izvor: detaljne dimenzije
Ova mačka je razvila karakteristične fizičke osobine, impozantnu veličinu i dvoslojno vunasto krzno kako bi se što bolje prilagodila hladnoj skandinavskoj klimi. Norveška šumska mačka pripada veoma snažnoj i izdržljivoj rasi. Ima dugo, snažno i mišićavo telo.
Noge su takođe duge i snažne, zadnje su duže od prednjih, te je stoga zadnji deo tela blago uzdignut. Šape su velike, teške i okrugle sa gustim dlakama između prstiju.
Kandže su im oštre i snažne. Ove mačke imaju dugačak rep, koji je visoko postavljen, sužen pri vrhu i obrastao veoma gustom dlakom.
Glava je simetrična i trouglastog je oblika. Čelo je blago zaobljeno, a brada snažna.
Nos je ravan i pregib na njemu nije dozvoljen. Uši su velike i široke u osnovi, a pri vrhu se sužavaju.
Bogato su obrasle dlakom i imaju velike čuperke na vrhu. Ima velike oči, ovalnog oblika, dobro su otvorene i lagano koso položene. Ove mačke mogu imati oči svih boja.
Najupečatljivija karakteristika norveške šumske mačke je njeno bogato dvoslojno vunasto krzno. Poddlaka je vunasta, a sjajna dlaka je otporna na vlagu i vodu, jer joj je glavni zadatak odbacivanje snega i kiše.
Dužina dlake nije ista na svim delovima tela. Na ramenima je nešto kraća, prema leđima i bokovima se postepeno produžava, a najduža je na gornjem delu zadnjih nogu i oko vrata, gde formira bogat okovratnik. Na izložbama su dozvoljene sve boje, osim čokoladne, lila i boje cimeta.
Može biti i različitih dezena u kombinaciji sa belom. Dužina i gustina dlake nisu uvek iste, već se menjaju u zavisnosti od godišnjeg doba, pa je preko leta krzno kraće i bez okovratnika.
Temperament Norveške šumske mačke
Norveška šumska mačka je veoma radoznala, inteligentna i druželjubiva. Ima blagu narav i izuzetno je privržena vlasniku i strpljiva je sa decom. Nije previše zahtevna što se tiče traženja pažnje, iako uživa kada joj se vlasnik posvećuje.
Nikako ne treba preterivati u ovome, već joj treba dati prostora i slobode kako bi razvijala svoje sposobnosti. Veoma je energična i spretna, te stoga uživa u trčanju i skakanju, a voli i da se penje na najneverovatnija mesta.
Takođe će uživati u najrazličitijim igrama. Obožava da istražuje svoju okolinu. Vrstan je lovac i takođe poseduje odlične ribolovačke veštine. Izuzetno je brbljiva i njen prijatan i blag glas, kao što je to slučaj i kod mejn kuna, u totalnoj je suprotnosti sa njenim robusnim izgledom. Ova rasa mačke se izuzetno brzo prilagođava svakoj situaciji. Obožava društvo i vrlo je umiljata.
Nega i zdravlje Norveške šumske mačke
Krzno norveške šumske mačke je veoma lako za održavanje. Dovoljno je češljati je jednom do dva puta nedeljno kako bi se krzno održalo u dobrom stanju. U doba linjanja poželjno je posvetiti joj posebnu pažnju i češće je češljati.
Norveška šumska mačka spada u generalno zdrave rase. Međutim, moguće je da se pojave problemi sa bubrezima. Životni vek norveške šumske mačke je od 9 do 15 godina, ali uz pravilnu negu i život bez stresa može živeti i duže.
Razlika između mejn kuna i norveške šumske mačke
Norveška šumska mačka i mejn kun se razlikuju po veličini i obliku glave. Mejn kun je veći i krupniji od norveške šumske mačke i ima drugačiju teksturu dlake. Norveška šumska mačka ima glavu trouglastog oblika, profil joj je ravan, a oči su iskošene, dok mejn kun ima glavu kvadratnog oblika i krupne okrugle oči.