Meduze su morske životinje koje na prvi pogled deluju bezazleno. One se kreću u plovećim grupama i pristižu do obala nošene morskim strujama, dok za sobom vuku providni veo od pipaka. Međutim, nisu sve meduze podjednako opasne i otrovne.
Morska osa (Chironex fleckeri) se smatra naopasnijom meduzom, a istovremeno i jednom od najopasnijih i najotrovnijih životinja na svetu. Ova otrovna meduza živi u morima severne Australije. Za razliku od naših morskih meduza koje samo opeku, otrov jedne morske ose je dovoljan da ubije čak 60 ljudi za manje od 3 minuta. Otrov morske ose se smatra jednim od najsmrtonosnijih otrova na svetu, a za samo nekoliko trenutaka napada srce, nervni sistem i kožu.
Izgled morske ose. Morska osa je kockastog oblika, veličine košarkaške lopte i težine do 2 kg. Kao i sve druge meduze, na prvi pogled je nežna i bezopasna, pastelnih boja i sa providnim kracima. Ima 50 krakova, koji mogu biti dugački i do 3 metra. Kraci sadrže žarne ćelije koje su pune otrova.
Ishrana i toksičnost morskih osa. Morske ose su mesožderi i hrane se manjim ribama, račićima i planktonom. Morske ose su dobri plivači i imaju veoma razvijeno čulo vida. Zahvaljujući razvijenom nervnom sistemu, one imaju koordinisane pokrete i precizne napade. Ono što je važno jeste da morske ose čekaju da se plen zaplete u njihove krake i nikada ne idu u lov. Svaki krak ima blizu 5000 nematocista, odnosno žarnih ćelija koje sadrže veoma jak otrov i koji može ubiti u roku od 3 minuta. Na kracima se nalaze pipci, a svaki pipak morske ose sadrži oko 750 000 žarnih ćelija u kojima se nalaze kapsule natopljene otrovom. Ovaj otrov izaziva nepodnošljive bolove pa onda i smrt. Ako je plen neka manja riba otrov je paralizuje i blokira njene nervne centre, pa meduza može na miru da uživa u svom plenu. Ako morska osa ubode čoveka, taj ubod je toliko bolan da odmah dovodi do infarkta ili se žrtva od šoka utopi u vodi. Kardiovaskularni sistem čoveka doživljava opšti kolaps i u roku od 2 do 5 minuta dolazi do neizbežne smrti, jer otrov automatski napada nervni sistem, mišićno tkivo i srce. Morska osa ima sposobnost da odmah nadoknadi sve utrošene žarne ćelije. Istraživanja su pokazala da je morska osa ubila više ljudi nego krokodili ili morski psi.
Stanište i životni vek. Morska osa se može naći uglavnom u plićacima blizu obale. Pre svega, ona naseljava priobalje oko Australije i jugoistočne Azije. Morska osa se mresti u kasno leto na ušćima reka, a ikra se lepi za stene u vidu polipa. Kada dođe proleće mlade meduze počinju da se kreću ka moru. U kasno leto se mreste i nakon toga umiru. Dakle, životni vek morskih osa je svega nekoliko meseci.
Protivotrov. Kupači širom Australije stalno strahuju od susreta sa ovim smrtonosnim stvorenjima. Na sreću, ubod morske ose ne mora uvek biti koban, jer pronađen je protivotrov, a to je ocat. Na plažama Severne Australije posetioci mogu lako da nabave ovaj lek kako bi mogli na vreme da se izbore sa ubodom morske ose. Naime, potrebno je da žrtve prime protivotrov odmah nakon uboda meduze, jer njen otrov veoma brzo deluje i širi se celim telom.
Istraživanja su pokazala da su morske ose od 1900. godine ubile preko 80 ljudi u Australiji. Kao što je već rečeno, samo jedan dodir pipaka morske ose je dovoljan da usmrti žrtvu. Zanimljivo je da se jedne godine može desiti da nema nijedne morske ose, dok sledeće godine voda može biti preplavljena njima. Ni naučnici još uvek ne znaju tačan razlog ove neobične pojave.
