Guske – zanimljivosti i uzgoj

Guske, (latinski “Anserinae”) pripadaju porodici pataka (latinski “Anatidae”). Postoje divlje i pitome guske, a uzgoj pitomih, ili kako se češće nazivaju domaćih gusaka je sve učestaliji. Najčešće, guske se uzgajaju u predelima pored reke, jer životni uslovi na upravo takvim područjima najviše odgovaraju guskama.

Proizvodi kao što su meso gusaka, jaja, mast ili perje gusaka, izuzetno su cenjeni na tržištu i za njima vlada ogromna potražnja, koja u pojedinim slučajevima i predstavlja glavni motiv odluke da neko započne uzgoj gusaka.

Za karakteristike gusaka, vezuje se niz zanimljivosti, pa ćemo tim zanimljivostima, ali i savetima o načinu uzgoja ovih ptica, posvetiti sadržaj ovog teksta.

Guske - zanimljivosti i uzgoj

Zanimljivosti o guskama:

Prva zanimljivost vezana za guske je to da postoji čak više od 50 različitih vrsta gusaka. Većina njih, dobijena je ukrštanjem dve različite vrste.

Osnovne razlike koje se mogu uočiti između dve različite vrste gusaka su boja perja, ali i boja kljuna i oblik kljuna. Bez obzira o kojoj vrsti guske se radi, guske se uglavnom uzgajaju u cilju dobijanja i iskorišćavanja sirovina kao što su meso, jaja ili perje guske.

U retkim slučajevima, pojedine vrste gusaka se uzgajaju i sa nešto drogačijim ciljevima. Konkretno, štajnbaška guska, koja se izvorno i najčešće uzgaja u Nemačkoj ili tulska guska koja se izvorno i najčešće uzgaja u Rusiji, uzgajaju se u cilju održavanja borbi gusaka. Naime, jedinke ove vrste gusaka, podvrgavaju se specijalnoj dresuri u okviru koje se probuđuje i podstiče agresivnost i borbeni duh u njima. Prilikom održavanja takvih takmičenja, organizuju se i klađenja, pa to predstavlja i vid zarade pojedincima. Ipak, društva za zaštitu životinja, već su preduzela adekvatne mere u cilju sprečavanja i zabrane ovakvih motiva uzgoja.

Nasuprot pomenutom krajnje bizarnom motivu uzgoja gusaka, na svu sreću postoje i drugačiji motivi uzgoja, kao što su ljubav prema ovoj vrsti ptica ili potreba za suzbijanjem korova.

Konkretno, kovrdžava guska, je vrsta gusaka koja se izvorno i najčešće uzgaja na područjima Mađarske, Ukrajine i Rumunije i to isključivo iz ljubavi prema ovoj vrsti, odnosno iz hobija. Kovrdzava guska, specifična je po tome što je njeno perje doslovno kovrdzavo, pa se upravo zato ova vrsta i naziva kovrdzavom.

Takođe i tuluska guska, koja se izvorno i najčešće uzgaja na području Francuske, uzgaja se iz ljubavi prema ovoj vrsti, odnosno iz hobija.

Sa druge strane, vrsta guske koja se naziva “guska pamučnih polja” i koja se izvorno i najčešće uzgaja na području Amerike, uzgaja se u cilju sprečavanja razvoja korova.

Ono što se takođe može izdvojiti kao jedna od zanimljivih karakteristika gusaka, jeste to što se one prema iskustvu brojnih uzgajivača veoma uspešno mogu dresirati. Taj podatak, svedoči o apsurdnosti i netačnosti rasprostranjene i opšte prihvaćene teze da su guske neinteligentne životinje.

Uzgoj gusaka:

Kao što smo u samom uvodnom delu teksta već napomenuli, guske se uzgajaju najčešće u cilju dobijanja i iskorišćavanja brojnih sirovina kao što su meso guske, jaja, mast ili perje guske. Ove sirovine, izuzetno su cenjene na tržištu i za njima je iz tog razloga velika potražnja.

Ukoliko odlučite da se upustite u proces uzgajanja gusaka, prvo što je potrebno jeste da se upoznate sa nekoliko najosnovnijih i samim tim najvažnijih pravila njihovog uzgoja.

Konkretno, bez obzira što su po pravilu i po prirodi guske uglavnom jako otporne životinje, one ipak zahtevaju određene uslove kako bi se pravilno razvijale, bile zdrave i kako bi se razmnožavale.

Prvi i najosnovniji uslov jeste pristup livadi odnosno pašnjaku, jer je glavni vid ishrane gusaka upravo ispaša. U periodima u godini kada zbog vremenskih uslova guskama nije moguće omogućiti pristup livadi ili pašnjaku i pustiti ih na ispašu, koristi se prehrana.

Prehrana gusaka, sastoji se od žitarica i krmne smeše. Konkretno, dnevno, jednoj guski treba obezbediti 250 do 300 grama mešavine žitarica ili krmne smeše.

Ove dve vrste mešavina, koriste se i za ishranu gusaka u periodu tova, koji ima za cilj da guska pre klanja dostigne težinu i do 7 kilograma. Period tova, može trajati oko 30-ak nedelja. U tom periodu, najbolje je ukupnu dnevnu količinu hrane, rasporediti na dve količine i guske hraniti ujutru i uveče. Za vreme prehrane, odnosno tova gusaka, neophodno je da je guskama neprekidno obezbeđena i sveža voda, a pojedini uzgajivači preporučuju i obezbeđen pristup sitnim kamenčićima. Guske, kao i sva preostala živina, imaju tu osobinu da povremeno kljucaju i gutaju sitne kamenčiće koji im podstiču i olakšavaju proces varenja i probavnu funkciju.

Sveža voda, je drugi najbitniji faktor koji je neophodan kao preduslov za uspešan uzgoj gusaka. Zatom uvek redovno proveravajte da li vaše guske imaju dovoljno vode i vodu redovno menjajte, ne dozvolivši da se zaprlja ili uljigavi.

Što se tiče saveta o formiranju idealnog prostora u kojem će guske boraviti između dve ispaše, važno je da taj prostor bude pokriven nadstrešnicom i otporan na nepovoljne vremenske uslove kao što su jak vetar, kiša, sneg ili mraz. U unutrašnjosti prostora, potrebno je da se nalaze staje koje će guskama obezbediti dovoljno komfora i udobnosti.

U periodu od kraja januara, do kraja februara, guske se pare. U tom periodu, jata treba grupisati tako da uz jednog gusana, ide pet gusaka. Svaka guska, polaže od 10 do 15 jaja, a zatim leži na njima. U genetici gusaka, je da su brižni i požrtvovani roditelji, pa tako i u periodu leženja na jajima, ne bi trebalo da bude poteškoća. Guska leži na jajima 30 dana, a nakon toga izležu se guščići.

Kao i odrasle jedinke guske, i guščići su otporni i za njih je karakteristično to da brzo i lako napreduju. Već za nekoliko meseci, oni dostižu težinu i do 5 kilograma.

Ipak, to ne treba da vas spreči da nakon što se izlegu, guščiće 15 do 30 dana držite u zagrejanom prostoru. Taj prostor, mora da bude dovoljno prostran, čist i uredan i u njemu uvek mora da se nalazi dovoljno sveže vode i dovoljno hrane.

Ono što je potrebno da znate jeste da je gusane ponekad teško razlikovati od guski, jer naizgled nema nekih jasno uočljivih razlika. Gusan je nešto krupniji od guske i ima viši i dublji glas.