Pseća buva (Ctenocephalides canis) je insekt smeđe boje sa bočno spljoštenim telom. Buve parazitiraju na životinji, gde sišu krv (svaki dan buva može usisati 15 puta više krvi od sopstvene težine) i polažu jaja.
Tokom svog životnog veka ženke mogu da polože i do nekoliko stotina jaja. Budući da jaja buva nisu lepljiva, lako padaju na tlo, a iz njih se razvijaju ličinke koje se hrane izmetom buva. Ličinka se začauri i nakon 7-14 dana postaje odrasla buva, koja ponovo traži domaćina. Kako inficirana životinja unosi buve u kuću, u odsustvu pravog domaćina (psa ili mačke), buve će često napadati ljude.
Budući da su buve jako brze i pokretljive, ponekad ih je teško uočiti na životinjama, naročito kod onih sa dugim krznom. Lakše se može uočiti izmet buva, koji se vidi kao sitne smeđecrne tačkice. Ukoliko ste primetili da se vaš ljubimac intenzivno češe, a niste uočili buve golim okom, možete sami napraviti test na prisustvo buva, odnosno izmeta tako što ćete ljubimca staviti na neku belu podlogu, kao što je, na primer, papir, zatim jako protrljati dlaku. Ako se na papiru pojave smeđe crvenkaste tačkice, navlažite komad vate i povucite po njima. Ako se pojavi crvenkastosmeđi trag, to je siguran znak da vaš ljubimac ima buve, jer te crvenkastosmeđe tačkice su u stvari izmet buva, kojeg uglavnom čine sastojci krvi kojom se buve hrane. Buve nisu opasne samo zato što izazivaju intezivan i neprijatan svrab na svom domaćinu, već i zbog toga što mogu biti prenosioci mnogih bolesti, naročito pastereloze, a takođe su i nosioci trakavica pasa (Dipilidium caninum). Odgovorne su za novo inficiranje pasa trakavicama i to tako što pas ako grickajući zdrobi buvu i nehotice je proguta, u njegovim crevima se razvijaju trakavice.
Samim svojim prisustvom buve izazivaju svrab, ponekad i alergijske reakcije, tako što ubodom ubrizgavaju u kožu domaćina svoju slinu, koja sprečava zgrušavanje krvi, a u kojoj se nalaze i enzimi koji izazivaju alergijske reakcije. Prvi simptomi alergijske reakcije su češanje (pruritus) i delimični gubitak dlake (parcijalna alopecija). Alopecija se kod pasa najčešće javlja na lumbosakralnom delu, a može se proširiti i na abdomen, igvinalni (preponski) i aksilarni (potpazušni) deo. Usled stalnog češanja (auto-traume) mogu se javiti komplikacije na koži u vidu upalnih promena, seboreje i krasti, a može doći i do hiperpigmentacije (tamnija prebojenost kože).
Terapija u slučaju pojave alergijskog dermatitisa usled ujeda buva podrazumeva pre svega uništavanje buva kako na životinji tako i u okruženju. U terapiju se uključuju glukokortikosteridi, a ako je došlo do sekundarne bakterijske infekcije, neophodno je uključiti i antibiotsku terapiju. Zbog karakterističnog životnog ciklusa buve kako na domaćinu, tako i na tlu, problem se ne može rešiti jednokratnim tretmanom životinje , jer se tako ubijaju samo odrasle buve koje trenutno žive na koži ljubimca. Stoga, da bi uništavanje buva bilo zaista efikasno, neophodno je u tu svrhu koristiti sredstva koja imaju produženo delovanje.
Kada birate sredstvo protiv buva, izbor treba da napravite prema određenim kriterijumima, koji podrazumevaju netoksičnost za ljubimca, jednostavnost za upotrebu i efikasnost. Najčešće su to sredstva u vidu spreja ili spot on ampule, koje se stavljaju direktno na kožu i štite psa protiv buva i do 3 meseca. Efikasno sredstvo mogu biti i ogrlice protiv buva, koje pružaju zaštitu i do nekoliko meseci.
Borba protiv buva se ne odvija samo na ljubimcu, s obzirom na činjenicu da se larve najčešće nalaze i u okruženju, kao što su tepisi ili ležaj za životinje. Stoga je neophodno kvalitetno usisavanje, često menjanje presvlaka sa ležaja životinje i njihovo adekvatno pranje.